Ako je specijalni algoritam kompanije Gugl u pravu, na svetu je do septembra 2013. izdato oko 135 miliona knjiga (računajući da je jedan naslov, jedna knjiga). Savremena tehnologija omogućila je da danas sve knjige sveta budu dostupne bez obzira na to gde čovek živi. Digitalizacija knjiga pretvorila je biblioteke u onlajn zbirke gde se u nekoliko poteza digitalnim mišem dođe do knjige u bilo kom delu sveta.

Da ste bibliotekarima koju deceniju ranije rekli da će znanje iz riznica moći u jednoj sekundi da podele sa celim svetom, ne bi verovali. No, prostorije sa policama punih knjiga, publikacija i naučnih radova zamenio je digitalni član biblioteke.

Centralna biblioteka Univerziteta u Novom Sadu jedna je od onih u Srbiji koja je uspela je da isprati savremene trendove. Uz podršku Evropske unije (EU) biblioteka je opremljena digitalnim uređajima koji su modernizovali obrazovno-naučni i umetnički rad na ovom Univerzitetu na severu Srbije. Ova biblioteka dobila je od EU brojne aparate i mašine (za skidanje prašine s knjiga, precizno skeniranje, vakuum čišćenje) koje se danas uspešno primenjuju u radu, posebno skupoceni robot-skener.

Upravnica Biblioteke, dr Mirjana Brković, kaže da sredina u kojoj su mladi, inovativni, sposobni i znatiželjni studenti u direktnom kontaktu sa iskusnim, obrazovanim, inovativnim i podjednako znatiželjnim profesorima i predavačima omogućava da se granice pomeraju uvek za korak dalje.

„Digitalizacija je ključna za unapređenje obrazovanja. Osoba koja želi da se upozna sa digitalizovanim sadržajem ne mora da dolazi na adresu biblioteke, sada to radi virtuelno, posetom repozitorijumu fakulteta, čime digitalizacija omogućava pristup sa bilo koje tačke u svetu. Digitalizovani fondovi mogu se pretraživati po ključnim rečima i brojnim parametrima takođe virtuelno. Nije potrebno znati ni autora publikacije, ni tačan naslov, ni godinu izdanja – sve to računar uradi za vas. Tako se deo fonda mnogo više koristi nego zbirke u klasičnim bibliotekama“, kaže Brković.

Foto: Rektorat Univerziteta u NS

Tako i predavači i studenti koriste veći broj bibliografskih izdanja nego u klasičnim modelima obrazovanja kada su profesori davali spiskove literature na određenu temu. Sa druge strane, sve češće se problemi u nauci rešavaju interdisciplinarno i multidisciplinarno čime se omogućava da digitalizovanom sadržaju imaju pristup i ljudi iz drugih institucija. Nekada je jednu publikaciju mogao da koristi samo po jedan čovek u realnom vremenu, a danas se ista, u otvorenom pristupu može preuzeti na sopstveni računar i koristiti onoliko dugo koliko je kome potrebno.

Digitalizacija knjiga ali i naučnih radova, omogućava da u ispitnom roku brojni studenti koriste isti primerak koji je digitalizovan ili da istu publikaciju pregledaju svi naučnici koji se bave sličnom temom.

Zahvaljujući podršci Evropske unije, zgrada Rektorata Univerziteta u Novom sadu opremljena je najmodernijom multimedijalnom i informaciono-komunikacionom opremom, u vrednosti oko 1,5 miliona evra. Time su unapređeni e-servisi Univerziteta, ali uvedeni i novi koji se odnose na servise koje pruža Centar za informacione tehnologije i biblioteka.

Moderna bibliotečko-informaciona i multimedijalna oprema omgućava digitalizovanje arhivske građe Univerziteta, svih udžbenika, nastavnog gradiva, kao i retkih knjiga. Do sada je digitalizovano 35.590 pojedinačnih dokumenata, a robotizovana kamera snimila je više 3.000 publikacija. Najveći broj pretraga „dolazi“sa područja Balkana, centralne i zapadne Evrope, Velike Britanije, Kine i SAD-a.

„Najviše digitalizujemo doktorske disertacije odbranjene na Univerzitetu u Novom Sadu od osnivanja 1960. Na pojedinim fakultetima, poput Tehnološkog i Medicinskog fakulteta u Novom Sadu, te Tehničkog fakulteta „Mihajlo Pupin” u Zrenjaninu, kao i Departmana za geografiju, turizam i hotelijerstvo i Departmana za biologiju i ekologiju Prirodno-matematičkog fakulteta, posao digitalizacije potpuno je završen. Skenirani materijali se trajno čuvaju u repozitorijumu pod nazivom Digitalna biblioteka doktorskih disertacija odbranjenih na Univerzitetu u Novom Sadu, a knjige i drugi materijali čuvaju se na optičkim diskovima i na serveru Univerziteta u Novom Sadu.

Evropska unija, kao najveći donator u Srbiji, podržava modernizaciju sistema obrazovanja i usklađivanje sa standardima i praksama zemalja EU. Od 2003. Evropska unija donirala je za reformu sektora obrazovanja više od 100 miliona evra – za unapređenje predškolskog vaspitanja i obrazovanja, reformu srednjeg stručnog obrazovanja, obrazovanja odraslih,  renoviranje i opremanje škola i fakulteta i inkluzivno obrazovanje.