Saobraćaj i fizika na poslu u Srbiji

„Ne limitirajte decu samo na ono što ste vi naučili,
jer deca su rođena u drugom vremenu”
Rabindranat Tagore

Rešavanje saobraćajnih gužvi, projektovanje puteva, tunela i prilaznica – veliki je izazov za saobraćajnu struku širom sveta. U Srbiji se ovi stručnjaci školuju na Saobraćajnom fakultetu u Beogradu izučavajući modele i rešenja za sve deonice: od auto-puta do biciklističke staze.

Preko 332 m dugačkog mosta „Gazela”, na Savi, u Beogradu, dnevno pređe više od 160.000 automobila. Poznati beogradski „Brankov most”, koji je dugačak 450 m, omogući da se s jedne na drugu obalu Save dnevno prebaci i do 100.000 vozila. U saobraćajnim špicevima i po kišnom vremenu ni ovi mostovi ne pomažu u smanjenju gužve koja nastaje na spojevima Novog Beograda i centra grada, u kojem živi više od dva miliona stanovnika.

Zahvaljujući podršci Evropske unije (EU), ovaj fakultet opremljen je najmodernijim kompjuterima, moćnim serverima i uređajima za napajanje koji omogućavaju siguran i brz rad u IT okruženju. U okviru EU podrške visokom obrazovanju u Srbiji, studenti i profesori Saobraćajnog fakulteta održavaju praktičnu nastavu i na modernim interaktivnim tablama uz prikaze 3D modela. Na tim se prikazima često nađu primeri kolona gužvi sa Trga Slavija ili nekog od isključenja sa auto-puta za koja se traže efikasna stručna rešenja.

Ovaj fakultet osnovan je u septembru 1950. i najstariji je saobraćajni fakultet u jugoistočnoj Evropi. Jedini je u ovom delu Evrope koji ima sveobuhvatne programe obrazovanja stručnjaka iz oblasti saobraćaja, transporta, komunikacija i logistike.

Međutim, asfaltni putevi se, kao i čelični mostovi i utvrđeni lukovi nad tunelima, nakon nekog vremena deformišu. Na to utiču brojni faktori: opterećenje saobraćajem, ekstremni vremenski uslovi, dotrajalost materijala itd. Procenom načina gradnje i održavanja saobraćajnica, posebno ocenom materijala, merenjem opterećenja i izračunavanjem izdržljivosti, ponovo je potrebno da se bavi struka. Ovoga puta posebno fizičari, koji se u Srbiji školuju na Fizičkom fakultetu u Beogradu.

Studenti ovog fakulteta obrazuju se u okviru četiri programa osnovnih i master studija, a nastava se izvodi u okviru 12 katedri i u 36 laboratorija. EU značajno je unapredila istraživački rad u laboratorijama isporukom najmodernije opreme. Fakultet je dobio stručnu opremu za merenja karakteristike gasova, instrumente za proučavanje oscilacija i za izučavanje dinamike rotacije.

Današnji Fizički fakultet u Beogradu nastao je 1855. godine, uz veliko zalaganje srpskog biologa i prvog predsednika SANU Josifa Pančića, koji je osnovao biblioteku i prve laboratorije za fiziku. Oprema koju je EU poklonila fakultetu nije bila obnavljana prethodnih nekoliko decenija.

Brojni fizičari poreklom iz Srbije ostvarili su značajne naučne karijere širom sveta. Fizičar Bogdan Maglić (koji je diplomirao na Fizičkom fakultetu) jedini je fizičar poreklom iz Srbije koji je otkrio elementarnu česticu („omega pi mezon”). Otkriće je objavio na Univerzitetu u Kaliforniji, na kojem je predavao, a patent i dokumentaciju otkrića zaveštao je muzeju svog rodnog grada – Sombora.