Kao strateški partner Vlade Republike Srbije, EIB je ponosna što podržava reforme sistema obrazovanja u Srbiji od 2004. Do sada je u obrazovanje uloženo preko 250 miliona evra kojima je pomognuta obnova, modernizacija i  digitalizacija 160 osnovnih i srednjih škola širom Srbije. U oblasti akademskog istraživanja i razvoja EIB finansira obnovu Elektronskih fakulteta u Nišu i Beogradu, Institut „BioSense” u Novom Sadu, Naučni centar „Petnica” i Fakultet organizacionih nauka u Beogradu, između ostalog.  Važno je napomenuti i izgradnju Naučno-tehnoloških parkova u Beogradu, Novom Sadu i Nišu koji će podstaći inovaciju najnaprednijih tehnologija i uticati  napredak društva na svim nivoima.

„Zahvaljujući investiciji EIB od 275 miliona evra u sektor obrazovanja u Srbiji, preko 100.000 dece je dobilo pristup IT opremi u učionicama za računarstvo i informatiku, u kojima mogu da steknu veštine koje će im omogućiti da se u budućnosti zaposle u najkonkurentnijim industrijama. Hiljade studenata i naučnika dobile su moderne objekte za istraživanje i najznačajniju opremu neophodnu za njihove naučne studije. Nakon završetka izgradnje tri Naučno-tehnološka parka u Srbiji lokalna stručnost i kompetencije biće podignuti na sasvim nov nivo koji će pozicionirati Srbiju kao lidera u nizu visoko tehnoloških industrija u godinama koje dolaze”, izjavila je Dubravka Nègre, direktorka Regionalne kancelarije EIB za Zapadni Balkan.

Projekti

Modernizacija škola

Cilj ovog projekta, čija je vrednost preko 100 miliona evra,  bio je unapređenje uslova za kvalitet ućenja za učenike na svim nivoima preduniverzitetskog obrazovanja. Podržani su proširenje i unapređenje školske infrastrukture, sprovođenje efikasnijeg inforacionog i upravljačkog sistema, kao i metodologije donošenja odluka o ulaganjima u obrazovanje. EIB je u ovom projektu učestvovala sa 50 miliona evra kredita.

Foto: EIB

Koristi:

  • Podrška strateškom razvoju u sistemu obrazovanja u Srbiji
  • Očekuje se da će redovno, svake godine, oko 28.000 učenika osnovnih i srednjih škola imati koristi od ovih projekata, uključujući i naredne generacije
  • Blizu 200 osnovnih i srednjih obrazovnih ustanova širom Srbije uključeno u program
  • Ukidanje više od dve ili tri dnevne smene u nekim školama pravljenjem potrebnog dodatnog prostora

Projekat povezanih škola

U okviru ovog projekta biće uloženo više od 65 miliona evra za fazu narednog nivoa koja se odnosi na digitalizaciju škola u Srbiji, te će im se obezbediti internet konekcija, nova IT oprema, elektronske knjige, elektronski programi učenja i elektronski dnevnici za učitelje i nastavnike.  Biće to program na nacionalnom nivou za sve osnovne i srednje škole u zemlji.

Koristi:

  • Neprekinuta nastava u kriznim situacijama u kojima nije moguće održavati časove u školama, što je posebno važno tokom krize u kojoj se sada nalazimo
  • Efikasniji, koherentniji i centralizovaniji obrazovni sistem koji omogućava bolji nadzor, koordinaciju i evaluaciju

Program unapređenja uslova u školama

Foto: EIB

Projekat od 50 miliona evra obuhvata izgradnju novih prostorija i nabavku opreme za više od 15 škola, kao i renoviranje škola za decu sa posebnim potrebama u nerazvijenim opštinama širom Srbije. On takođe obuhvata izgradnju i opremanje novih centara za obuku nastavnika i unapređenje strukovnog obrazovanja i obuke.

Koristi:

  • Izgradnja i opremanje osnovnih i srednjih škola za preduniverzitetsko obrazovanje
  • Unapređenje uslova u obrazovnim ustanovama za decu sa posebnim potrebama
  • Unapređenje veština i sposobnosti učitelja i nastavnika za rad sa novim tehnologijama

Istraživanje i razvoj u javnom sektoru

EIB je obezbedila finansije za niz ulaganja u ukupnom iznosu od 200 miliona evra usmerenih na revitalizaciju istraživanja i razvoja javnog sektora u Srbiji. Ta sredstva ulažu se širom Srbije u unapređenje uslova u postojećim istraživačkim centrima, laboratorijama i zgradama, kao i u izgradnju novih naučnih centara, smeštaja za učenike, studente i mlade naučnike, kao i medicinsku naučnu infrastrukturu.

Foto: EIB

U okviru programa obezbeđena je nova kapitalna oprema za istraživanje Naučnom centru Petnica, kampusu Matematičke gimnazije i Centru za promociju nauke u Beogradu. Pokrenuto je stvaranje „Centara izuzetnih vrednosti” u svim najvažnijim istraživačkim oblastima, kao i Instituta  „BioSense”  i Naučno-tehnoloških parkova u Beogradu, Novom Sadu i Niš.

Koristi:

  • Jačanje postojećih i izgradnja novih istraživačkih objekata za različita naučna polja: energija i energetska efikasnost, zaštita životne sredine i klimatske promene, nauka o materijalima i nano nauke, poljoprivreda i hrana, biomedicina  i informacione i komunikacione tehnologije
  • Kreiranje dugoročne platforme za naučni razvoj u svim glavnim oblastima
  • U Naučno-tehnološkom parku u Beogradu napravljen je prvi srpski respirator i izrađivana je lična zaštitna oprema tokom pandemije Covida
  • Naučno-tehnološki park u Nišu otvoren je u junu na 14.000 m2. U prvoj fazi je prihvaćeno  12 tehnoloških i 19 startap kompanija koje zapošljavaju 442 osobe
  • Do sada su izgrađena tri inovaciona parka i oni će stvoriti platformu za razvoj najnaprednijih tehnologija i softverskih rešenja, povećavajući konkurentnost zemlje i primenu nauke u  industriji
  • U okviru Inovacionog centra Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu otvorena je nova laboratorija za virtuelnu realnost, eZdravlje, veštačku inteligenciju, biomedicinski inženjering i industrijsku automatizaciju. Investicija EIB je iskorišćena za opremanje  laboratorija za nova naučna istraživanja i razvoj sistema za praćenje pokreta oka, biometrijska merenja na daljinu, snimanje pokreta i drugo. Ovaj inovacioni centar spaja nauku, visoku tehnologiju i obrazovanje i u njemu se sada mogu vršiti istraživanja u mnogim inovativnim oblastima i primeniti te inovacije u oblasti  marketinga, industrije, medicine i drugih polja.
  • EIB je podržala rekonstrukciju istraživačkog odeljenja Instituta za virusologiju, vakcine i serume Torlak, a posebno  modernizaciju sektora za proizvodnju vakcina sa 3,6 miliona evra.  Ovaj institut je odigrao vrlo važnu ulogu tokom pandemije