Konzumiranje medijskih sadržaja je veće neko ikada u ljudskoj istoriji. U tom obilju informacija, pravo znanje i veština jeste u razlikovanju verodostojnih od lažnih vesti. Upravo zbog toga, bio je nepohodan i „Priručnik za medijsku pismenost za preduniverzitetsko obrazovanje namenjenom nastavnicima i stručnim saradnicima”, koji je pripremilo Ministarstvo kulture i informisanja. Na priručniku je radio autorski tim od 20 eksperata predstavnika četiri resorna ministarstva i osam relevantnih institucija iz oblasti obrazovanja, informisanja i medija, kao i eksperti iz oblasti medijske pismenosti.

Promociju su otvorili ambasador Sem Fabrici, šef Delegacije EU u Srbiji, potpredsednica Vlade i ministarka kulture i informisanja Maja Gojković, prvi potpredsednik Vlade i ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Branko Ruzić  svojim video porukama govoreći zašto je važna medijska pismenost.

“Medijska pismenost postaje ključni faktor u odluci da li ćemo iskoristiti dostupne informacije ili im dopustiti da one iskoriste nas. Moramo naučiti i usavršiti kako da proverimo činjenice i razlikujemo istinu od laži. Zato smo odlučili da podržimo projekat medijske reforme u Srbiji koji se sprovodi u saradnji sa Ministarstvom kulture i informisanja, kao i Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, da se ova veština uvede u predškolsko, osnovno i srednje obrazovanje, kako bi deca sama vladala informacijama”, naglasio je ambasador Fabrici.

Sa njim se slaže i potpredsednica i ministarka Gojković i navodi da je opredeljenost Ministarstva kulture i informisanja  da sistemski unapredi ovu oblast kroz izradu priručnika za razvoj i unapređenje medijske pismenosti u preduniverzitetskom obrazovanju.

“Danas se informacije prenose brzo, a lažne vesti se prenose još brže. Važno je da informacije budu jasne, proverene i pouzdane. Jasno je da to nije uvek tako. To moramo prevazići na tradicionalni način – kroz učenje. U tom smislu, ovaj priručnik je veoma važan kako bi mladi naučili da razlikuju istinite od lažnih vesti» naglasila je ministarka Gojković.

Prvi potpredsednik Vlade i ministar Ružić je uputio poruku mladima i njihovim roditeljima.

“Vreme brzih informacija, ali one nisu uvek pouzdane. Ne prihvatajte sve zdravo za gotovo. Razmislite o onome što pročitate – da li je realno i istinito”, poručio je ministar Ružić.

Maja Zarić, rukovodilac u Sektoru za informisanje i medije u Ministarstvu kulture i informisanja je istakla želju da ovaj priručnik olakša rad vaspitača i nastavnika širom zemlje. Istakla je da je priručnik pisan na način da ga lako apsorbuju vaspitači i nastavnici, te da koristi rodno osetljivi jezik. Takođe, medijska pismenost će se predavati kroskurikuralno, odnosno kroz više predmeta, a ne kroz jedan poseban. Time će se ova tema prožeti kroz sve segmente obrazovanja mladih.

Ana Mirković, direktorka Instituta za digitalne komunikacije je prikazala online  Rečnik medijske pismenosti, kao i Luedu aplikaciju za medijsku pismenost.

“Jedan od glavnih ciljeva je da stvorimo mogućnost da se deca i odrasli razumeju u digitalnom svetu”, rekla je Mirković.

Ana Martinoli, vanredni profesor Fakulteta dramskih umetnosti je naglasila da je neverovatno važan korak i početak sistemskog bavljenja poljem koje je jako zanimljivo, ali ume da bude i jako opasno.

“Jedna od stvari koji ovaj projekat čini drugačijim jeste i aktivna uloga RTS i RTV koji su bili u okviru radne grupe, ali imaju i svoju ulogu u razvoju medijske pismenosti. Od 23.novembra emituju se Superheroji medijske pismenosti ne RTS2. Oni svoje scenarije crpe iz ovog priručnika. Oni će biti prevodni i na jezike nacionalnih manjina i vrlo uskoro će biti emitovan na RTV. Sve ovo čini priručnik lako dostupnim velikom broju i dece i predavača”, istakao je Saša Mirković, predavač na Fakultetu za medije i komunikaciju.

Projekat je realizovan u EU podrške projektu „Podrška medijskim reformama u Srbiji” u trajanju od februara 2018. do decembra 2020. Godine u vrednosti od 697 200 evra.