„O kham našti jak te putarel
Vareko merel, vareko perel.
Vareso hasavol, vareso tasanol“…čita pesmu Rajka Đurića napisanu na školskoj tabli Kristijan, učenik četvrtog razreda.

„Ovo je pesma o jeseni, sunce malo izađe, a malo se postidi, pa se sakrije“ objašnjava ovaj desetogodišnjak o čemu je reč u pesmi. On želi da postane „jutuber“ i važno mu je da savlada što više jezika. Već četiri godine vredno radi na tome – u školi uči srpski, engleski i romski jezik, mada kaže da voli i matematiku. Jedan je od 70 učenika Osnovne škole „Petar Tasić“ iz Leskovca koji uče romski jezik sa elementima nacionalne kulture kao obavezni izborni predmet. „Znam ja romski, ali hoću da naučim i gramatiku, da ga ispravno i bez greške govorim“ hvali se Kristijan.

U  ovoj školi časovi romskog jezika sa elementima nacionalne kulture održavaju se već pet godina. „Sve je počelo 2015. kada se škola aktivno uključila u Strategiju unapređivanja položaja Roma. Jedan od projekata Evropske unije bilo je uvođenje romskog jezika kao obaveznog izbornog predmeta. U školi ga realizujemo sa puno uspeha“, kaže direktor škole Goran Filipović.

On tvrdi da je zahvaljujući ovom projektu, mnogo urađeno za obrazovanje Roma. „Uključili smo svu romsku decu u obrazovni sistem. Ponosan sam što u Leskovcu nijedno romsko dete nije izostavljeno iz obrazovnog sistema već petnaest godina “.

EU podržala je obrazovanje romske dece i njihovo dalje školovanje na romskom jeziku – odštampani su i udžbenici na romskom za učenike od prvog do četvrtog razreda, što je prvi takav rezultat u regionu. Tako su unapređeni programi obrazovanja za nastavu na romskom jeziku. Takođe. dodatno su obučeni i sertifikovani nastavnici za predmet Romski jezik sa elementima nacionalne kulture, čime je podržano njihovo angažovanje u školama u kojima se realizuje nastava tog jezika.

Ivan Durmišević, jedan od profesora romskog jezika, predaje u Leskovcu i u još četiri škole. Ispunio je uslov za nastavnika – završio je učiteljski fakultet i poznaje romski jezik kao i obuke i seminare za nastavnike tog jezika. „Na seminarima smo učili standardizovani romski jezik koji je uradio Prof. Rajko Đurić, ne jezik koji se priča u mahali. Učili smo morfologiju, gramatiku, nepoznate reči romskog jezika“, priča Ivan koji za sebe kaže da nije strog nastavnik i da nastoji da ga deca razumeju.

Ivanovi učenici iz Leskovca svake godine učestvuju na različitim manifestacijama na  romskom jeziku predstavljajući svoju kulturu. U Leskovcu sarađuju sa svim kulturnim ustanovama, a često posećuju i zabavljaju stanovnike Doma za stara lica.

Direktor Filipović ponosan je na visok procenat završetka osnovne i upisa u srednju školu. Uz pomoć EU projekata u kojima škola učestvuje, a naročito nakon uvođenja romskog jezika sa elementima nacionalne kulture kao obaveznog izbornog predmeta, značajno je podignuta svest roditelja romske dece o važnosti obrazovanja.

„Obrazovanje je važno za budući život svakog deteta, naročito romskog, zato što znamo da većina njihove populacije živi u stalnoj potrazi za poslom, često van mesta boravka. Obrazovanje je važno i za napredak društva, za ekonomski napredak i otvaranje novih radnih mesta, a romska deca upravo tu vide svoju šansu“, kaže direktor.

Romski jezik sa elementima nacionalne kulture uveden je kao obavezni izborni premet i u OŠ „Ilija Birčanin“ u Zemun Polju. Budući da je od 1200 učenika ove škole oko 250 romske populacije, uprava škole je odlučila da u nastavu uvede romski jezik. Prema rečima direktora škole Bogija Gogića deca su zainteresovana za učenje romskog. „Upotrebom maternjeg jezika čuva se identitet jedne nacije“, kaže on govoreći o važnosti ovog nastavnog predmeta.

„Mnoga deca koja potiču iz romskih porodica, kod kuće sa roditeljima ne razgovaraju na romskom jeziku. Čuvanjem svog maternjeg jezika, oni čuvaju svoj identitet. Romi su jedini u Evropi koji nemaju svoju državu, već žive svuda u Evropi. Zato je važno da uče, govore i neguju svoj maternji jezik i svoju kulturu“, kaže direktor Gogić i smatra da je obrazovanje važno, jer učenici kasnije upotrebljavaju stečeno znanje.

Osim uvođenja romskog jezika, kroz učešće u EU projektima ova škola u Zemun Polju dobila je podršku i kroz donaciju tableta i besplatnih kartica za internet, što je značajno olakšalo onlajn nastavu.

Uvođenje romskog jezika u osnovne škole u Srbiji važno je i za proces evropskih integracija Srbije, a položaj dece romske nacionalnosti i pristup obrazovanju prati se kroz pregovaračko poglavlje 23. Uz EU podršku, 70 nastavnika dobilo je sertifikate za poznavanje romskog jezika i kulture, a romski jezik uveden je u više od 130 osnovnih škola u Srbiji. Zahvaljujući tome nastavu na romskom jeziku godišnje pohađa više od 2.500 učenika u Srbiji.

„Uvođenje romskog jezika sa elementima nacionalne kulture“ deo je projekta „Evropska podrška inkluzivnom društvu“ koji je EU finansirala sa 5,4 miliona evra. Kroz različite aktivnosti obezbeđena je veća društvena uključenost ugroženih grupa u Srbiji, kao što su stari, deca, pripadnici manjina uključujući i Rome. Kroz 28 grantova EU je tokom ovog projekta bespovratno donirala 4,3 miliona evra, a grantovi su realizovani u 36 gradova i opština. Projekat „Uvođenje romskog jezika sa elementima nacionalne kulture u osnovne škole u Srbiji“ realizovao je Centar za edukaciju Roma i etničkih zajednica.

Evropska unija, kao najveći donator u Srbiji, podržava modernizaciju sistema obrazovanja i usklađivanje sa standardima i praksama zemalja EU. Od 2003. Evropska unija donirala je za reformu sektora obrazovanja više od 100 miliona evra – za unapređenje predškolskog vaspitanja i obrazovanja, reformu srednjeg stručnog obrazovanja, obrazovanja odraslih,  renoviranje i opremanje škola i fakulteta, podršku inkluzivnom obrazovanju.