Prvi pečat koji su arheolozi ikada otkrili nalazio se kod grada Ura, na prostoru nekadašnje Mesopotamije. Ovalni keramički pečat pripadao je prvoj biblioteci koju poznaje ljudska vrsta. Njime su obeležavane glinene ploče na kojima su klinastim pismom pisane prve knjige. Oko 20.000 takvih pločica danas se čuva u jednom britanskom muzeju.

„Čoveku koji ima biblioteku i vrt ne treba ništa više”, govorio je rimski filozof Ciceron. U Srbiji postoji skoro 2700 biblioteka, a tri univerzitetske biblioteke, iz Niša, Beograda i Kragujevca, od 2001. godine postale su deo evropske akademske mreže biblioteka i uključile se u savremene trendove bibliotekarstva i podrške obrazovanju u Srbiji. U tome im je finansijski pomogla Evropska unija (EU) kroz projekat „Tempus”, otvarajući studentima, profesorima i istraživačima iz Srbije korice knjiga evropskih biblioteka.

Tri biblioteke iz Srbije tada su uspostavile saradnju sa partnerima iz Berlina, Londona i Maribora. Univerzitetska biblioteka „Nikola Tesla” iz Niša nastavila je u godinama nakon toga da unapređuje rad i aktivnosti, posebno na polju digitalizacije knjiga, publikacija i stručnih radova.

Uz podršku EU, centralna biblioteka Univerziteta u Nišu „Nikola Tesla” i info sistem JUNIS dobili su bezbedan, uređen i prijatan ambijent za rad korisnika, kao i kvalitetnu opremu. Renoviran je korisnički prostor, obnovljene su čitaonice, unapređen je servis za pružanje usluga, a nova informatička oprema obezbedila je neprekidan celodnevni rad, potpunu automatizaciju rada biblioteke, sigurnost podataka, kao i brzu komunikaciju sa drugim bibliotekama i informacionim centrima.

Upravnica Biblioteke Snežana Bojović kaže da je podrška EU veoma značajna, jer su njeni korisnici dobili daleko bolje uslove za učenje i rad u prostoru koji od osnivanja biblioteke duže od pola veka nije bio renoviran.

„Osim osnovnih uslova za boravak, dobili smo nameštaj i opremu za multimedijalnu salu, koja se već godinama intenzivno koristi za održavanje različitih kulturnih događaja (promocija, prezentacija, izložbi, književnih večeri, radionica, obrazovnih aktivnosti). To je omogućilo biblioteci da, pored primarne uloge, uspešnije funkcioniše i kao jedan od kulturnih centara Univerziteta u Nišu i grada Niša”, istakla je upravnica.

Jačanje ovih institucija povećalo je njihove kapacitete za ostvarivanje integrativnih funkcija u bibliotečkom i informacionom sistemu Univerziteta, što doprinosi stvaranju uslova za efikasnije studiranje i obrazovanje uopšte.

Biblioteka danas raspolaže bržom distribucijom tekstova, bibliografijom radova istraživača, unapređenim elektronskim izdavaštvom i velikim brojem digitalizovanih izdanja. Kao centralna biblioteka Univerziteta i tehnološki moderno opremljena, UB „Nikola Tesla” može fakultetskim bibliotekama da pruži veću pomoć u procesu modernizacije rada i podizanju nivoa bibliotečkih usluga, kao i naučnoistraživačkih procesa na čitavom univerzitetu.

EU info kutak u Nišu i UB „Nikola Tesla” godinama uspešno sarađuju u organizaciji i realizaciji različitih edukativnih programa. Jedna od aktivnosti koje se tradicionalno organizuju jesu „Akademska predavanja”, koja pružaju priliku za dodatno obrazovanje široj populaciji, kroz razgovor i stručne analize univerzitetskih profesora.

„Digitalizacija je, sa jedne strane, omogućila neuporedivo brži pristup podacima i olakšala razmenu informacija među istraživačima, a sa druge strane, učinila rezultate naučnih istraživanja dostupnijim mnogo većem broju ljudi nego ikada pre u istoriji”, dodaje Snežana Bojović.

Univerzitetska biblioteka je naučna biblioteka čiji fond pokriva potrebe svih studijskih grupa Univerziteta u Nišu. Osnovana je 18. maja 1967, a od 1978. godine nosi ime srpskog naučnika Nikole Tesle. Tokom godina, od klasične biblioteke prerasla je u najznačajniji i najmoderniji informaciono-dokumentacioni centar ovog dela Srbije. Centralna je biblioteka Univerziteta u Nišu i deo je srpske uzajamne bibliografsko-kataloške baze podataka COBISS.SR.

Evropska unija je kroz EU HETIP projekat u velikoj meri pružila podršku Srbiji u sektoru obrazovanja. Kroz ovaj projekat, vredan 30 miliona evra, finansirani su obnavljanje i izgradnja laboratorija, istraživačkih kabineta, studentskih slušaonica i komunalnih objekata na 27 državnih fakulteta i univerzitetskih ustanova u Srbiji.

Evropska unija, kao najveći donator u Srbiji, podržava modernizaciju sistema obrazovanja i usklađivanje sa standardima i praksama zemalja EU. Od 2003. godine, Evropska unija donirala je za reformu sektora obrazovanja više od 100 miliona evra – za unapređenje predškolskog vaspitanja i obrazovanja, reformu srednjeg stručnog obrazovanja, obrazovanja odraslih, renoviranje i opremanje škola i fakulteta, podršku inkluzivnom obrazovanju.