Već u drugom razredu srednje škole uče da voze traktor, a u trećem učenici umeju da upravljaju ostalom poljoprivrednom mehanizacijom. Imaju školsku ekonomiju na 80 hektara, sa 30 krava, 50 ovaca na kojoj uče o različitim biljnim vrstama, kad je plod zreo, kako se čuva žito u silosu, kako se neguju i leče domaće životinje. Oni su učenici Poljoprivredno-hemijske škole „Dr Đorđe Radić“ u Kraljevu koju su nekada zvali „Ratarska” ili škola na brdu.

Kraljevčani tvrde da je njihova Poljoprivredna škola oduvek dobra i kvalitetna i da pruža mnogo – onima koji završe školu da brzo pronađu posao, a onima koji nastave školovanje, brojne mogućnosti.

Sve je počelo davne 1882. godine kada dr Đorđe Radić, prvi doktor agronomije u tadašnjoj Srbiji, postaje upravnik škole za ratarstvo u Кraljevu. Škola danas nosi njegovo ime.

Interesovanje dece za ovu srednju  stručnu  školu i dalje je veliko. Ovde se upisuju poljoprivredni tehničar, veterinarski tehničar, tehničar hortikulture, prehrambeni tehničar, mesar, pekar, cvećar vrtlar, tehničar za industrijsku farmaceutsku tehnologiju, tehničar za zaštitu životne sredine. Samo u oktobru 2020. u Srbiji je dnevno oglašavano po desetak novih mogućnosti zaposlenja za ova zanimanja.

„Naš kraj je poljoprivredni i postoje brojna poljoprivredna gazdinstva gde se deca nakon završetka škole samozapošljavaju. Oni koji žele, nastavljaju školovanje na fakultetima. Škola im pruža velike mogućnosti da steknu znanja i veštine za rad, bilo da se bave poljoprivredom, veterinom ili hemijom“, kaže Svetlana Mladenović, direktorka škole.

Od 2003. godine škola počinje da se modernizuje u okviru reforme i unapređenja sistema srednjeg stručnog obrazovanja. Suština je u tome da, kada učenici završe stručne škole, lako i brzo nađu posao ili, ako žele, nastave školovanje na višim školama i fakultetima.

Uz podršku Evropske unije, razvijeni su novi i unapređeni stari nastavni programi u srednjim stručnim školama, a više od 175 škola u Srbiji dobilo je novu opremu i nastavnu sredstva.

„Naša škola dobila je mnogo ulaskom u reformu kroz podršku Evropske unije. Pored stručne i računarske opreme koju smo dobili, nastavnici su prošli kroz brojne obuke za izvođenje nastave po novim nastavnim programima i novim metodama “, ističe direktorka Mladenović.

“Poljoprivreda je grana koja se stalno razvija, u oblasti novih tehnologija, tehnike, proizvode se nove mašine, posebno u oblasti prerade hrane. Za ispitivanje hrane danas je potrebna posebna oprema koju ćemo uskoro dobiti i moći ćemo učenike da osposobimo da ispituju kvalitet hrane, što je veoma značajno za njihov budući posao“, dodaje direktorka. Škola se i dalje osavremenjuje i dobiće novu donaciju EU u opremi do kraja godine.

Školski prostor sadrži učionice, kabinete, laboratorije, fiskulturnu salu, dok se na školskoj ekonomiji, na 80 hektara obradivog zemljišta, nalaze učionice „pod nebom“, 10 zgrada, učionica praktične nastave za ratarstvo, povrtarstvo, voćarstvo, veterinarska ambulanta, staje za goveda, uzgoj svinja, ovaca, teladi, mašinska radionica, garaže, magacini i slično.

Školska ekonomija raspolaže i pijaćom vodom, instalacijama u staji za stoku, uređajima za pranje vozila, instalacijama za struju i priključke za mašine, radionicom za obradu drveta, metala, senikom, magacinima za gorivo, mazivo, stočnu hranu itd. Ovde se obavlja praktičan rad kao i u preduzećima sa kojima škola ima sklopljene ugovore za obavljanje ove vrste poslova zbog specifičnosti posla koji se u tim preduzećima obavlja i nastavnih sadržaja koji se tamo obrađuju.

„Da bi učenici stekli praktične veštine, učionice na otvorenom su najbitnije.  U školi se, tokom leta (jun, jul do polovine avgusta), realizuje profesionalna praksa kako bi učenici mogli da završe jedan proizvodni ciklus od setve do berbe – u oktobru seju pšenicu, u proleće je neguju, a ako ne požnju – nisu završili tehnološki ciklus. Tako stiču praktične veštine. U drugom razredu učenici imaju obuku vožnje traktorom da bi mogli samostalno da rade sa poljoprivrednom mehanizacijom i tako budu svesni značaja stečenih veština kako bi se lakše zaposlili ili da rade da sopstvenim gazdinstvima. Veterinarski tehničari isto imaju profesionalnu praksu u toku leta, jer nega i briga o zdravstvenom stanju domaćih životinja je stalan posao“, objašnjava direktorka.

Predrag S. je pre 20 godina završio ovu školu kao veterinarski tehničar. Rado se seća praktične nastave i kaže da je bio stručan da radi odmah posle završetka škole.

“To je najvažnije, da ste spremni za posao posle završene škole, da se lako  provere kompetencije, što je u mom poslu jednostavno. Sa životinjama ili umete ili ne umete”, kaže ovaj veterinar.

Na gazdinstvu je 30 krava, 50 ovaca, svinje, konji, plastenici zasađeni paradajzom, paprikom, površine pod kukuruzom, detelinom, voćem i povrćem, traktori i poljoprivredna mehanizacija. 

Budući pekari pripremaju ukusne kifle i kolače, a mladi zaštitari životne sredine i prehrambeni tehničari imaju nastavu u savremenoj hemijskoj laboratoriji. Nastavnici pokazuju učenicima kako se ispituje zagađenost vazduha, zemljišta, vode, određuje kvalitet brašna, mleka, meri vlažnost kukuruza pre nego što se odloži u silos. Praktična nastava kroz koju stiču veštine nezamenljiv je deo školovanja u srednjim stručnim školama.

Podrška EU zaposlenima u ovoj srednjoj stručnoj školi pomogla je i ohrabrila ih da učestvuju u brojnim drugim projektima poput Erasmus+, UNICEF-a, Svetske banke.

Pet nastavnika iz škole učestvuje u razvoju radnih zadataka, ispitnih pitanja ili kao voditelji za objašnjenje stručne mature u EU projektu uvođenja državne mature, čime se u ovoj školi veoma ponose.

„Najponosnija sam na uspeh učenika u toku školovanja i na poslu. Njihov uspeh je uspeh svih nas i škole. To zaista mogu da kažem kao direktor ove škole“, kaže ona.

A u štali, tog dana, stiglo je mlado tele na svet. Kažu da je srećno gazdinstvo kad se to desi rano ujutro.

Podrška Evropske unije reformi srednjeg stručnog obrazovanja

Reforma srednjeg stručnog obrazovanja počela je 2003. godine. Cilj reforme je razvoj stručnog obrazovanja zasnovanog na potrebama privrede i tržišta rada.

Podrška EU usmerena je na jačanje institucionalnih kapaciteta za razvoj i primenu modernih nastavnih planova i programa, unapređivanje upravljanja srednjim stručnim obrazovanjem, razvoj i primenu koncepta završnih i maturskih ispita u srednjem stručnom obrazovanju i podršku razvoju nacionalnog okvira kvalifikacija.

Unapređen je i modernizovan rad srednjih škola iz oblasti poljoprivrede, proizvodnje i prerade hrane, medicine, mašinstva, građevinarstva, geodezije i elektrotehnike, obrade i prerade drveta, turizma i ugostiteljstva itd.

Evropska unija, kao najveći donator u Srbiji, podržava modernizaciju sistema obrazovanja i usklađivanje sa standardima i praksama zemalja EU. Od 2003. Evropska unija donirala je za reformu sektora obrazovanja više od 100 miliona evra – za unapređenje predškolskog vaspitanja i obrazovanja, reformu srednjeg stručnog obrazovanja, obrazovanja odraslih,  renoviranje i opremanje škola i fakulteta, podršku inkluzivnom obrazovanju.